Od koda do borbe: Militarizacija veštačke inteligencije i kraj multilateralizma

Novo lice ratovanja: „strateško preuzimanje“

Odnos vlada i kompanija koje razvijaju veštačku inteligenciju ulazi u novu fazu. Do sredine 2026. granica između civilnih AI inovacija i vojne infrastrukture postala je sve nejasnija. Ono što je nekada ličilo na regulatorni uticaj na tehnološke kompanije razvija se u ono što analitičari nazivaju „strateškim preuzimanjem“ — modelom u kojem države direktno polažu pravo na kritične AI kapacitete koje smatraju ključnim za nacionalnu bezbednost.

Ovaj pomak posebno je naglašen potpisivanjem Memoranduma predsednika SAD o nacionalnoj bezbednosti 11 (NSPM-11) 5. juna 2026. Direktiva ubrzava primenu AI-ja u bezbednosnim institucijama i postavlja nova očekivanja pred državne izvođače. Ona pokazuje širi trend: vlade napredne AI sisteme sve više posmatraju kao stratešku imovinu koja ne može biti u potpunosti uređena samo etičkim okvirima privatnog sektora.

Zbog toga vojne organizacije traže veći pristup temeljnim AI modelima, dok se tehnološke kompanije suočavaju sa sve većim pritiskom da svoje proizvode usklade sa prioritetima nacionalne bezbednosti.

Kraj multilateralizma

Vizija univerzalnog međunarodnog okvira za upravljanje AI tehnologijom ubrzano slabi. Velike sile sve više daju prednost strateškoj prednosti u odnosu na kolektivno ograničavanje, zbog čega je teško održati pristup zasnovan na konsenzusu.

Ovaj raskol bio je posebno vidljiv tokom međunarodnih razgovora o upravljanju vojnom AI tehnologijom početkom 2026, kada su velike sile pokazale nevoljnost da prihvate zajedničke standarde koji bi mogli ograničiti njihove buduće tehnološke sposobnosti.

• Manja spremnost na ograničavanje: Države AI liderstvo vide kao ključnu komponentu buduće ekonomske i vojne moći.
• Manje oslanjanje na globalne institucije: Međunarodne organizacije teško prate brz razvoj AI sposobnosti i geopolitičku konkurenciju.
• Operativni prioriteti ispred diplomatije: Vojni i bezbednosni interesi sve više potiskuju dugoročne multilateralne pregovore.

Crne liste i ofanziva upravljanja

Takmičenje velikih sila širi se sa istraživanja i razvoja na trgovinsku politiku, postavljanje standarda i tehnološko upravljanje.

Sjedinjene Američke Države nastavljaju da šire ograničenja prema subjektima povezanim sa stranim vojnim interesima, dok Kina sprovodi politike usmerene na jačanje domaće tehnološke suverenosti i smanjenje zavisnosti od stranih platformi.

Ove mere pokazuju da AI više nije samo tehnološko pitanje već i geopolitički instrument. Pristup naprednim čipovima, modelima, podatkovnoj infrastrukturi i standardima sada je duboko povezan sa nacionalnim strateškim interesima.

Kineska strategija upravljanja AI tehnologijom

Kineski razvoj okvira za upravljanje AI tehnologijom snažno naglašava nacionalni suverenitet, bezbednost i usklađenost sa državnim prioritetima. Peking svoj pristup sve više promoviše i međunarodno kroz regionalna partnerstva i tehnološke inicijative.

Programi pokrenuti širom Azije nastoje da prošire saradnju u primeni AI-ja i istovremeno podstaknu usklađivanje sa kineskim regulatornim standardima. Na taj način Kina utiče na razvoj novih AI ekosistema i oblikovanje pravila izvan sopstvenih granica.

Evropska potraga za „patriotskom tehnologijom“

Evropa se nalazi između američkog modela integracije AI-ja vođene bezbednosnim interesima i kineskog modela zasnovanog na državnom suverenitetu.

Iako Evropska unija ostaje posvećena transparentnosti, odgovornosti i čovekom usmerenom razvoju AI-ja, strateške okolnosti menjaju prioritete. Ulaganja u odbrambene tehnologije, sajberbezbednost i AI startape sa dvojnom namenom značajno su porasla, dok evropski donosioci odluka nastoje da smanje zavisnost od spoljnih sila.

Izazov za Evropu jeste da istovremeno očuva demokratski nadzor i etičke zaštitne mehanizme, ali i izgradi dovoljne tehnološke i odbrambene kapacitete za stratešku nezavisnost u sve polarizovanijem svetu.

Zaključak

Veštačka inteligencija više nije samo komercijalni tehnološki sektor. Postala je centralni stub nacionalne bezbednosti, ekonomske konkurencije i geopolitičkog uticaja. Kako vlade preuzimaju veću kontrolu nad naprednim AI kapacitetima, a međunarodni konsenzus slabi, svet ulazi u eru u kojoj tehnološka moć, vojna spremnost i politički suverenitet postaju nerazdvojivi.

Naredna decenija verovatno će odrediti da li će se upravljanje AI tehnologijom razvijati kroz saradnju, konkurenciju ili sukob — i kako će društva uskladiti inovacije, bezbednost i demokratsku odgovornost.