Poslednja milja AGI-ja: SAD grade granicu mogućeg, Kina ubrzava primenu, a Evropa ostaje u regulatornom limbu

Transakcioni zaokret u Vašingtonu

Trka SAD i Kine u oblasti veštačke inteligencije ušla je u maju 2026. u novu, izrazito transakcionu fazu. Nakon diplomatskih samita u Pekingu na kojima su učestvovali vodeći američki tehnološki direktori, američko Ministarstvo trgovine tiho je promenilo politiku procene izvoza naprednog AI hardvera. Umesto automatskog odbijanja, isporuke vrhunskih čipova kineskim kompanijama sve se više razmatraju pojedinačno, uz visoke carine.

Ovaj zaokret odražava činjenicu da se očekuje da američki hiperskaleri ove godine potroše rekordnih 650 milijardi dolara na AI kapitalne investicije. Da bi održali infrastrukturu gigavatnih razmera, američkim proizvođačima čipova potreban je ogroman prihod sa kineskog tržišta.

Inovacija naspram difuzije: „poslednja milja“ AGI-ja

Dok Sjedinjene Američke Države dominiraju u razvoju najnaprednijih modela, na terenu se razvija drugačija priča. Ključna osa AI ere 2026. više nije samo pitanje ko ima najveći data centar, već ko može najbrže da primeni tehnologiju.

Suočeni sa teškoćama u nabavci velikih količina najsavremenijih čipova, kineski inženjeri usmerili su se na ekstremnu efikasnost. Oslanjajući se na arhitekture mešavine stručnjaka i agresivnu kvantizaciju, Kina smanjuje potrebnu računarsku snagu. Istovremeno, Peking brzo integriše efikasne modele u fizički svet — postavlja hiljade humanoidnih robota u proizvodne linije i ubrzava razvoj autonomnih vozila.

• Strategija SAD: Ogromna kapitalna ulaganja radi dostizanja AGI-ja kroz masovno skaliranje računarskih kapaciteta i najnaprednije temeljne modele.
• Strategija Kine: Brza difuzija i primena AI-ja u robotici, električnim vozilima i proizvodnim sistemima.

Evropsko regulatorno usporavanje

Dok se bipolarna trka između američkih inovacija i kineske primene ubrzava, Evropska unija ostaje zarobljena u usklađivanju sa propisima. Sa punom primenom Zakona EU o AI-ju predviđenom za avgust 2026, uz kazne do 7% globalnog prihoda, regulatorni zahtevi stvaraju merljivo usporavanje investicija u AI.

Dok evropski akteri poput francuskog Mistrala nastoje da izgrade suverene AI kapacitete, suočavaju se sa ozbiljnim strukturnim preprekama. Za obuku svojih vodećih modela evropski startapi i dalje u velikoj meri zavise od cloud infrastrukture sa sedištem u SAD, što potkopava evropsku težnju ka stvarnoj tehnološkoj autonomiji.

Geopolitički front otvorenog koda

Najnovije bojno polje tripartitnog tehnološkog rata jeste veštačka inteligencija otvorenog koda. Američki startapi uz snažnu podršku lobiraju u Vašingtonu, tvrdeći da je širenje američkih open-source modela pitanje nacionalne bezbednosti.

Ako svet — uključujući tržišta u razvoju i globalni Jug — izgradi svoju digitalnu infrastrukturu na američkim arhitekturama otvorenog koda, Zapad zadržava dominaciju u softveru čak i ako Kina preuzme vodeću ulogu u fizičkoj proizvodnji hardvera. Preostali meseci 2026. pokazaće da li Evropa može da zatvori jaz u računarskim kapacitetima ili će postati najstroži regulator sveta u ekonomiji kojom upravljaju Vašington i Peking.