Bitka SAD i Kine za prevlast u AI-ju: Novi američki izvozni propisi sputavaju evropski tehnološki sektor

Eskalirajuća borba za dominaciju u AGI-ju

Tehnološki hladni rat između Sjedinjenih Američkih Država i Kine dostigao je vrhunac u maju 2026. Vašington je uveo sveobuhvatan paket izvoznih kontrola usmeren ne samo na napredne poluprovodnike već i na algoritme i cloud infrastrukturu ključne za razvoj opšte veštačke inteligencije (AGI).

Ovaj potez, koji američka administracija predstavlja kao pitanje nacionalne bezbednosti, ima za cilj da spreči Kinu da dođe do računarske snage potrebne za prevazilaženje zapadnih AI kapaciteta. Međutim, posledice izazivaju ekonomske potrese u Evropi, koja se našla u geopolitičkoj unakrsnoj vatri.

Vašington spušta „Silicijumsku zavesu“

Novi propisi Ministarstva trgovine predstavljaju jednu od najstrožih tehnoloških zabrana digitalnog doba. Američkim cloud provajderima, poput Amazon Web Services i Microsoft Azure, zabranjuje se da kineskim subjektima omoguće obuku velikih jezičkih modela na njihovim serverima. Prodaja specijalizovanih AI akceleratora naslednika H100 čipova takođe je zabranjena subjektima sa kineskim državnim kapitalom.

Američki državni sekretar izjavio je: „Moramo obezbediti da granice razvoja AGI-ja određuju demokratske vrednosti, a ne autoritarna kontrola. Ovo nije samo ekonomsko pitanje; to je dugoročni bezbednosni imperativ.“

Evropa između ekonomskih interesa i strateških saveza

Za Evropu američki zahtev predstavlja gotovo nerešivu dilemu. Evropske tehnološke kompanije i istraživačke institucije u velikoj meri zavise i od američkih temeljnih modela i od kineskih hardverskih komponenti.

Novi propisi imaju eksteritorijalni domet, pa evropske kompanije koje koriste američku tehnologiju moraju da poštuju američku zabranu ili rizikuju ozbiljne sankcije, uključujući isključenje iz američkog finansijskog sistema.

U Berlinu i Parizu raste nezadovoljstvo. Iako Evropa deli američku zabrinutost zbog kineskog sistema nadzora, ekonomska cena razdvajanja je ogromna. Kina ostaje najveći evropski trgovinski partner u elektronici, a nekoliko evropskih AI startapa finansira kineski rizični kapital.

Potraga za evropskom „strateškom autonomijom“

Kriza je ponovo pokrenula debatu o evropskoj „strateškoj autonomiji“. Evropski komesar za unutrašnje tržište poručio je: „Evropa ne može prihvatiti da bude vazalna država ni SAD ni Kine u digitalnom dobu. Moramo ubrzati razvoj sopstvenih suverenih AI cloud sistema i proizvodnju poluprovodnika.“

Analitičari upozoravaju da bi izgradnja potpuno nezavisnog evropskog tehnološkog ekosistema zahtevala najmanje jednu deceniju i bilione evra ulaganja.

Kina uzvraća: borba za kritične minerale

Peking je najavio moguće recipročne mere usmerene na izvoz galijuma, germanijuma i rafinisanog litijuma — kritičnih minerala potrebnih za proizvodnju poluprovodnika.

Portparol kineskog ministarstva izjavio je: „SAD pretvaraju globalne lance snabdevanja u oružje pod izgovorom nacionalne bezbednosti. Kina će preduzeti sve neophodne mere kako bi zaštitila svoja prava na tehnološki razvoj.“

Šta sledi za globalnu ekonomiju?

Svet se suočava sa stvarnošću bipolarnog digitalnog ekosistema.

• Fragmentisani AI standardi: Dva nekompatibilna AI ekosistema stvaraju velika trenja za međunarodno poslovanje.
• Veća inflacija: Premeštanje tehnološke proizvodnje povećavaće cenu potrošačke elektronike.
• Usporavanje inovacija: Izolovani istraživački sistemi mogli bi usporiti razvoj AGI-ja.

Dok se SAD i Kina pripremaju za dugotrajan sukob, odluke Evrope odrediće da li će ostati globalni digitalni igrač ili samo regulisano tržište između dve tehnološke supersile.